| Субота, Септембар 16, 2023 |
| 12:00 |
,,Бамби“БАМБИ По мотивама истоимене бајке Феликса Салтена |
| 18:00 |
,,Бамби“БАМБИ По мотивама истоимене бајке Феликса Салтена |
| 19:00 |
КНЕЖЕВ ЗАПИСДвориште Народног музеја Шумадије Владимир Ђорђевић ЗАПИС МИХАИЛА КЊАЗА Режија: Младен Кнежевић Драмски приказ поводом 200 година од рођења кнеза Михаила Композитор: Војна Нешић Музички уредник: Марко Нешић Сценограф: Ана Колбјанова Костимограф: Јелена Јањатовић |
| 20:00 |
Отварање нове мултимедијалне музејске поставке „Кнез Михаило. Рођен у Крагујевцу”ДВЕ СТОТИНЕ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА КНЕЗА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА Отварање нове мултимедијалне музејске поставке „Кнез Михаило. Рођен у Крагујевцу” |
| 21:00 |
Концерт „Наш дом”ДВЕ СТОТИНЕ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА КНЕЗА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА Концерт „Наш дом” - музичко-сценски перформанс |
| 21:00 |
ЈЕСЕЊА СИМФОНИЈАЈЕСЕЊА СИМФОНИЈА Музика 19. века у Србији Књаз Милош је од стране појединих историчара из 20. века неправедно називан погрдним именима типа: „неписмени апсолутиста у пеленгаћама“, „неуки свињар“ и слично. Чак и да је то истина, сагледавајући његову владавину у 2 наврата и пре свега у ком правцу је успео да поведе српски народ после Другог устанка, мора се признати да је он био нешто много више од тога. Он је био човек, како би се данас назвао, „са визијом“. У Крагујевцу 1818. године оснивањем и именовањем престонице обновљене Србије почело је полако, али сигурно са утемељењем нове српске државности, писмености и културе. Тако се у Крагујевцу оснива низ институција као што су: „Новине србске“, „Књажевско-српска банда“, хорови, театар, гимназија, Лицеј, галерија слика, апотекарска установа, музеј и библиотека. Дакле учињено је много за просветитељство срског народа. Свакако је немерљива улога Српске православне цркве јер се и седиште митрополије налазило у Крагујевцу. Пре оснивања првог театра, књаз је наложио Јоакиму Вујићу и Јосифу Шлезингеру да оснују хор и оркестар. И тако Крагујевац добија првих 7 градских хорова и камерну банду. Они су служили за потребе двора, односно за потребе театра у извођењу разноразних „игроказа“, тј. „комада са певањем“. Потреба за саборношћу која у турско време није била дозвољена по оној турској „не дај Боже да се Срби сложе“, се од Карађорђа, па преко Милоша коначно остварила са великим одушевљењем народа поготову што се Срби, после дуго година боре, коначно сабирају у миру славећи слободу сећајући се славних предака кроз „торжествено славље“ преко песама и музике. Наш крагујевчанин кнез Михајло школујући се „на западу“ имао је још веће видике од свог оца и чим је ослободио неколико градова по Србији, наставио је традицију просветљивања Срба, оснивајући универзитет, државну библиотеку, музеј, војну академију, болницу... Градски камерни оркестар и симфонијски оркестар Музичког центра из Крагујевца ће поводом обележавања 200-те годишњице рођења кнеза Михајла Обреновића 16. септембра извести неколико сачуваних маршева и игара за оркестар које је писао Јосиф Шлезингер. Тим поводом ће премијерно у Крагујевцу бити изведена композиција „Што се боре мисли моје“ Алојза Калауза, на текст кнеза Михајла, коју је аранжирао Марко Нешић који ће и дириговати са свим ансамблима. Солисти су: Војислав Спасић и Даница Спасојевић. Марко Нешић |
| 23:00 |
DJ PETROVITZ YIGOSLAVIAДВЕ СТОТИНЕ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА КНЕЗА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА Што се боре мисли моје
|
