Народни музеј Шумадије
Зачеци музејске делатности у Крагујевцу почињу пре пуна два века са формирањем уметничке збирке слика, литографија и графика, и прикупљања старина на двору кнеза Милоша Обреновића. Од 1835. године, када је Кнез на поклон од саксонског барона Хердера добио збирку минерала, до 1842. када је она премештена у Београд у Кнежевом конаку се помиње и „минерални кабинет“ у оквиру „Крагујевачког музеума“. Музејску збирку оружја, војне опреме и ратних меморабилија у другој половини 19. и првој половини 20. века чува и Војно-технички завод. Први покушај оснивања Шумадијског музеја десио се 1942. године. Тек након Другог светског рата – формално се оснива Музеј области крагујевачке који отвара своју прву сталну поставку у Амиџином конаку 1951. године. Касније се назив Музеја мења (Народни музеј Крагујевац), а данашњи назив је усвојен 2022. године.
Народни музеј Шумадије као једна од најстаријих институција културе у Крагујевцу са мисијом очувања културног наслеђа Града и централне Шумадије, као и посебним местом које заузима на културној, научној и уметничкој мапи Србије, данас на адекватан начин баштини и презентује оно што му је поверено на чување. Камен темељац који је постављен чињеницом да се матична локација Музеја налази у оквиру некадашњег дворског комплекса и „Милошевог венца“ ће и у наредном периоду бити надограђен професионалношћу која је неопходна за стручан рад у музејској делатности.
Основна делатност установе покрива рад музеја, галерија и збирки, као и издавање књига, брошура, публикација, часописа и других периодичних издања. Делатност, обим и врста послова одређени су пре свега Законом о културним добрима, Законом о музејској делатности и Законом о култури.
Народни музеј Шумадије у Крагујевцу је установа културе која припада категорији комплексних музеја завичајног карактера чија је делатност прикупљање, проучавање, стручна и научна обрада, заштита и презентација културних добара коју обавља на територији Шумадијског управног округа - града Крагујевца, Баточине, Лапова, Раче,Кнића, Аранђеловца и Тополе.
Музеј је јединствен и по томе што своју делатност обавља у 10 различитих објеката од којих је већина стара од једног до два века и заштићени су као споменици културе (Амиџин конак, Конак кнеза Михаила, Стара скупштина, Петрова воденица у Грошници, Кућа Светозара Марковића, Кућа-легат Љубице Филиповић, Спомен кућа у Дуленима) док су други конципирани као савремени галеријски простори посвећени уметности и савременом стваралаштву (Уметничка галерија, Мали ликовни салон и Галерија Николе Коке Јанковића).
Музеј је организационо подељен на следеће целине:
Сектор музејских збирки и истраживања
Сектор за послове територијалне надлежности и координацију
Сектор за посетиоце и техничке послове
Галерија Николе Коке Јанковића (музеј у саставу)
Музеј аутомобила и индустријског наслеђа (у оснивању)
Контакт
Директор и руководиоци организационих јединица:
Милош Јуришић, директор
Жарко Заграђанин, Сектор за послове територијалне надлежности и координацију – лице које мења директора
Татјана Милосављевић, Сектор музејских збирки и истраживања
Катарина Ђурић, Сектор за посетиоце и техничке послове
Катарина Бабић, Галерија Николе Коке Јанковића
+381 34 331 782
+381 34 333 302
+381 34 333 312
https://www.facebook.com/legatnkj/
+381 34 307 101
+381 34 307 105
+381 34 307 106
Контак телефон за најаву посете:
+381 64 870 8030
Текући рачун: 840-36664-37 код Управе за Трезор;
Матични број: 07150849;
ПИБ 101577897;
Шифра делатности: 9102,
ЈБКЈС 03788
