Књажевско-српски театар (1835) - најстарије позориште у Србији. 

У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић. На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Крaгујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта. 

Први театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Пеjруз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику чинили су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. 

На Сретење Господње, 15. фебруара 1835. године (2. фебруара, по Јулијанском календару) приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена. Извођењем ове представе званично је почео рад првог позоришта у Србији. После престанка рада Кнежевог театра 1836. године позоришну традицију наставља Атанасије Николић обнављањем театра у јесен 1840. године. Са пресељењем престонице у Београд 1841. сели се и Театар који наставља рад у такозваном Театру на Ђумруку. 

Позоришни пламен који је у Крагујевцу „запалио“ Јоаким Вујић није се гасио ни наредних деценија. У овом периоду позоришни континуитет у Крагујевцу одржали су: дилетенатске трупе, добровољна друштва, соколско друштво, академска, полупрофесионална, радничка, аматерска позоришта, културно уметничка друштва, многобројна путујућа позоришта. На иницијативу Бранислава Нушића 1935. године формирано је професионално позориште под именом Градско позориште које је након осам месеци рада постаје филајала Позоришта Дунавске бановине и дефинитивно престаје са радом 1941. године. У време Другог светског рата у Крагујевцу је од 1942. до 1944. у Соколском дому ради Српско народно позориште Округа крагујевачког. По окончању Другог светског рата нова народна власт формира Народно позориште народноослободилачког одбора, односно Народно позориште, које под овим именом ради све до 1965. године. 

Од тада па све до данас, стално на узлазној линији, у динамичном развоју увек у центру догађаја, друштвених тражења и културне политике, оно испуњава своју мисију. На сцени Књажевско-српског театра однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубок траг у историји позоришне уметности Србије. Театар у Крагујевцу који је у периоду (1965-2007) носио име оснивача првог позоришта у Србији Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште. У фебруару 2007. године на предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић најстаријем позоришту у Србији враћен је првобитни назив, Књажевско-српски театар.