Ж. Б. П. МОЛИЈЕР I УОБРАЖЕНИ БОЛЕСНИК

У времену у којем је Молијер живео и стварао један од најпопуларнијих жанрова, нарочито омиљен на француском двору, била је комедија – балет, а вероватно најпознатији представник овог жанра управо је комедија Уображени болесник.
Са формалне стране за овај жанр је карактеристично спајање драмских, музичких и плесних елемената. На тематском плану, иако миљеник Луја XIV, Молијер је веома прецизно умео да препозна и у својим комадима извргне руглу аномалије друштва. У Уображеном болеснику он се тако обрачунава са медицином свог времена тврдећи да она нема довољно знања да би могла да излечи човека. Ипак, око овог главног заплета и приче о хипохондру, Молијер отвара и многе друге теме, као што су стабилност породице, изопачен систем вредности, критика репресије, питање праве и лажне љубави, али и слободе.

Изазовно је данас, у времену у којем смо суочени са пост-истином, најневероватнијим теоријама завере (везаним, рецимо, за корону) бавити се темом медицине, задржати дух Молијереве комедије, а притом сачувати позоришну уверљивост. Због тога је највећи циљ нас као аутора био да нађемо тачке које спајају Молијеровог и данашњег Уображеног болесника. На самом почетку процеса рада на представи можда нисмо у потпуности схватали колико заправо мало има разлика између њих двојице.
Када се бавимо егоцентричношћу, себичношћу, лицемерјем, користољубљем које доводи до распада породице, а самим тим провоцира и ломове у сваком њеном члану, можемо се слободно запитати да ли је прошао и један једини дан од времена када је Молијер написао ову комедију.

Исидора Милосављевић и Ђорђе Нешовић