Роман Сикора / ТРИ ДАНА или Успон и пад господина Б. / Режија Тања Милетић-Оручевић

Гостовање Босанског народног позоришта Зеница Роман Сикора ТРИ ДАНА или Успон и пад господина Б. Режија Тања Милетић-Оручевић Драматургија: НЕЏМА ЧИЗМО Сценографија и костимографија: САБИНА ТРНКА Музика: ХУСЕИН ОРУЧЕВИЋ Консултант за сценски покрет: ЕМИР ФЕЈЗИЋ Креација и израда лутке: САБИНА ТРНКА Продукција и аранжман сонга*: ИГОР КАСАПОВИЋ Продуцент: МИРОЉУБ МИЈАТОВИЋ *Композиција Кад одлази љубав (Když odchází láska) групе Аргема. Играју: Господин Б.: НУСМИР МУХАРЕМОВИЋ Баба, Сестра, Дјевојчица, Клинац 1, Елизабета, 1. полицајац: СНЕЖАНА ВИДОВИЋ Доктор, Дедо, Пљенитељ, Алоис, Преждерани Енглез: АДЕМ СМАИЛХОЏИЋ Томy, Клинац 2, Павел, 2. полицајац: СИНИША ВИДОВИЋ Још један, Мушкарац с ципелом, Бескућник, Огорчени мушкарац, Хавел, Луцифер: ЗЛАТАН ШКОЉИЋ РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ Господин Бле или О успону и паду капиталистичког сна Роман Сикора пише комбинацију средњовековног моралитета (где је Everyman савремени капиталистички ентузијаст) и брехтовског поучног комада (у ком показује друштвене механизме који обликују судбину сваког појединца). При томе ствара аутентичан језик ликова, запис савремене кризе вербалног и изражајне дисфункције у медијалном свету. Цела ствар је препуна комичних елемената и потенцијално огромне игривости и театралности. Права драмска посластица, с каквом се – нажалост – не сусрећемо тако често у овом добу постдрамског, владавине адаптације, документа и глумачке импровизације.

Главни лик и наратор истовремено (изузетно захтевна улога коју сјајно тумачи Нусмир Мухаремовић) Господин Б. је огроман поклоник капитализма. Толико горљив да и кад изгуби све, власништво и банкарску каријеру и заврши као бескућник испод моста држи другим бескућницима семинаре о основним стубовима капитализма. Тако је велика његова вера у, „homo fabera“ и тржишну утакмицу да почиње функционисати као луда, наивац ког варају ситни преваранти. Његов коначни пад – ситуација у којој с разбијеном главом и сломљеном ногом умире три дана на улици пред очима равнодушног друштва – само је крајња консеквенца тржишне утакмице у којој је изгубио. Вреди напоменути да се тај догађај – умирање бескућника на улици у центру Прага уз потпуну равнодушност околине и недостатак било какве помоћи – стварно догодио и дао аутору импулс да напише овај драмски текст. Тај је анонимни несретник по свој прилици био украјински имигрант. Међутим, Сикора је драмски писац много ширег домета и општијег погледа од ове појединачне епизоде. Развивши причу у приповест о паду на дно живота једног обичног банкарског службеника, који је због здравствених проблема испао из колосека живота капиталистичког грађанина, он и ту шокантну слику друштвене отуђености тумачи, брехтовски разлаже и ставља у прецизан социјално-политички контекст. Могуће је у Босни и Херцеговини данас тврдити да ми не живимо у овако развијеном облику либералног капитализма и да наше друштво није толико сурово и отуђено. Али живот у оваквом систему је будућа неминовност. Зар нису сва обећања лепе будућности наших политичара пуна вере у благодети либералног капитализма? Зар не постоји – макар и не увек до краја освешћен – друштвени консензус о капитализму као „најбољем од свих система“? И, ако нисмо сви ми данас господин Б., бићемо сутра. И да – чувајте колена! Тања Милетић-Оручевић