15. ЈОАКИМОВИ ДАНИ - И СВАКИ ПУТ КАО ДА ЈЕ ПРВИ - ГОСТОВАЊЕ – Крушевачко позориште и Арт тема

Инспирисано Ташаном, Коштаном и Покојниковом женом Боре Станковића адаптирао Димитрије Коканов

И СВАКИ ПУТ КАО ДА ЈЕ ПРВИ

Режија: Јована Томић

Играју: Гордана Ђурђевић Димић, Јелена Матијашевић, Јелена Стајковац, Биљана Николић, Никола Ракић и Ђорђе Марковић.

Реч редитељке

Представа радног наслова И сваки пут као да је први на духовит, дирљив и искрен начин проговара о комплексним мушко – женским односима, повлачећи паралелу жена са почетка двадесетог века, и данашњих, актуелних проблема, који се у многоме не разликују од контекста о ком је писао Бора Станковић. Тематски оквир драмског предлошка садржан је у реплици из комада Ташана: „Најтеже је бити сам а не бити свој’’.

Две жене, Аница и Ташана, на два различита начина, који произилазе из различитих биографија, друштвеног и социјалног миљеа и породичних односа, спајајући садашњи тренутак са прошлим временима, покушавају да пронадју и наново изграде лични идентитет. У форми исповедних монолога, сукобљавајући се са патријархалном средином, њих две се боре за своје место – равноправно – у заједници, и на искрен, бруталан и болно духовит начин говоре о најкрхкијим личим тајнама и препрекама на путу ка оздрављењу услед љубавног разочарања. Стилизован сценски покрет, тактилна музика и сведен, софистициран костим, заједно са осталим сценским средствима, имају за циљ да дочарају потиснуту страст, раскорак измедју чулног и здраворазумског у ком се сви ликови овог комада налазе, растрзаност измедју жеља и могућности, очекивања и реалности. Ова прича, исповест две јунакиње је универзална тако да се свако може препознати, поистоветити и преиспитати, а са друге стране интимна, тактилна и суптилна тако да ћемо бити увучени у лични свет, приватни универзум две храбре, а рањиве жене које ће нам испричати своје најскривеније тајне и жеље.

Јована Томић