14. ЈОАКИМОВИ ДАНИ - ВАЛПУРГИЈСКА НОЋ

Велимир Лукић

ВАЛПУРГИЈСКА НОЋ

Режија: Снежана Тришић

Играју: Вахидин Прелић, Хаџи Немања Јовановић, Горан Шмакић, Игор Боројевић, Бранислав Љубичић, Ивана Павићевић, Вања Ковачевић, Тијана Караичић Радојичић, Дејан Максимовић, Бојана Зечевић, Јанко Радишић.

Реч редитељке

„Лов на вештице“ је хајка на слободну мисао, својевољност, непослушност, самосвојност и  слободну реч. Тај лов траје вековима. Иако ловци мењају своју униформу, идеологију, преуређују институције или светски поредак, мета је увек на челу слободоумне мислеће особе, оне која не ћути, не трпи и није покорна. Волела бих да могу да кажем „прогон вештица“ је метафора али ме свакодневне вести демантују. Нема метафоре. Жене и даље страдају, трпе насиље, јавни и медијски линч. Уметници страдају, интелектуалци такође.

Процењује се да је око шездесет хиљада жена спаљено и брутално убујено под оптужбом да су вештице током средњег века. Велимир Лукић је драму Валпургијска ноћ написао 1964. године. У то време, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, „лов на вештице“ у Југославији био је у пуном замаху.

У Валпургијској ноћи две младе жене, Урсула и Лидија, оптужене су да су вештице и да вештичарењем шире кугу. Да би прича била компликованија ту су демони Ричмонд и Рабант, један писац, затим Кнез, Судија, Свештеник, Капетан, Војник, Инквизитор и дактилографкиња Ингрид. Читав сплет околности кроји ову непредвидиву причу о снази уметности, уметничког дела и маште.

Одузети уметнику право да ствара слободно, садржајно и  субверзивно дело, урушити и умањити критеријуме, терати га у баналне кич сарџаје, лимунаде и сапунице, и добро га плаћати или наградити за то, само један је перфидан облик манипулације, инквизиције и цензуре.

- Снежана Тришић