Бранко Миљковић (1934-1961) је био један од
најпознатијих и највољенијих српских и југословенских
песника друге половине двадесетог века.
"Принц поезије" писао је стихове још од гимназијских дана.
Преводио је са француског и руског језика. Био је есејиста
и критичар, уређивао је “Видике” и “Књижевне новине”.
Био је близак француским и руским симболистима и
надреалистима, припадао је кругу младих песника
неосимболиста.
Живео је само двадесет и седам година.