Представљање књиге Александра Чотрића „Баук афоризма кружи Европом: Панорама савременог афоризма у Европи”

Позивамо вас у четвртак, 11. септембра са почетком у 18 часова, у галеријски простор Народне библиотеке, Др Зорана Ђинђића 10, на представљање књиге афоризама Александра Чотрића "Баук афоризма кружи Европом".

Ова антологија афоризама истакнутих европских афористичара, на којој је аутор радио преко 10 година, одличан је синоптички приказ развоја европског афоризма у XX и почетком XXI века.

Аутор је један од наших најпознатијих афористичара и више него компетентан антологичар који иза себе има већ неколико пројеката сличне врсте.

„ОД АТЛАНТИКА ДО УРАЛА

Одавно на нашем језичком подручју постоји потреба за једним репрезентативним и обухватним прегледом афористике од Атлантика до Урала. У Европи се многи уједињују, па што не би и афористичари – барем на страницама књиге. Управо то је намера састављача – да представи богатство и специфичности афористичарског стваралаштва, које су последица географских, историјских, полних, старосних, поетичких, језичких, семантичких, лексичких, тематских, стилских и других разлика.

Није једноставно сачинити ни избор најбољих афористичара у једној варошици, а онда можете мислити какав је то био задатак кад је реч о читавом континенту на којем постоји педесетак држава и живи око 750 милиона становника. У овој књизи налазе се ствараоци из тридесет и осам земаља: Азербејџана, Аустрије, Белгије, Белорусије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Велике Британије, Грузије, Грчке, Ирске, Исланда, Италије, Јерменије, Казахстана, Летоније, Литваније, Луксембурга, Мађарске, Молдавије, Немачке, Норвешке, Пољске, Португалије, Румуније, Русије, Северне Македоније, Словачке, Словеније, Србије, Украјине, Финске, Француске, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Швајцарске, Шведске и Шпаније. У књизи је представљен неједнак број стваралаца из тих држава, што није последица недостатка увида у афористичарски опус, већ чињенице да у неким земљама и регионима Европе (Балкан, Централна и Источна Европа) више аутора пише успелије афоризме од колега у остатку нашег континента (Северна, Западна и Јужна Европа).
На припреми ове панораме радио сам месец дана и – четрдесет година. Тридесет дана ми је било потребно за технички део посла, а четрдесет година за читање, превођење и проучавање афористике, како бих стекао увид у то шта се квалитетом издваја од просека и слабијих остварења. У томе ми је помогао рад на антологијама руског, бугарског, пољског, румунског, чешког, словачког, украјинског, белоруског, јерменског, немачког и француског афоризма.

Не тврдим да су пред вама најбољи аутори, али сам уверен да нису ни лоши, ни осредњи. Неки од њих овенчани су и Нобеловом наградом за књижевност (Светлана Алексијевич, Елијас Канети, Џорџ Бернард Шо), а неки јој се тек надају: „Моје је било да пишем, а они из Нобеловог комитета ако ме се сете, сете” (Драгутин Минић Карло). Ретко ко није читао њихова дела, или барем чуо за Оскара Вајлда, Марију Ебнер фон Ешенбах, Франца Кафку, Карла Крауса, Станислава Јежија Леца, Габријела Лауба, Фридриха Ничеа, Емила Сиорана, Мигела де Унамуна, Карела Чапека...”

Александар Чотрић

Галерија Библиотеке | Др Зорана Ђинђића 10
Четвртак | 11. 9. 2025. у 18 сати

Добро нам дошли!