КАТАРИНА ЂОРЂЕВИЋ Гледам реку, а мислим на море

Циклус цртежа „Гледам реку, а мислим на море“, насталих у периоду 2022. године, рефлексија је стања физичке изолације и затворености услед епидемије ковида, током које су све интенције, жеље и мисли о слободи кретања преточене у симболичку интерпретацију воде и њених токова, непрекидног кружења у простору и времену. Намерна минималистичка употреба линија, репетиција и просторно прекривање цртачке површине стварају текстуралну основу на којој се супротстављају „празне“ и „пуне“ зоне попут процепа или отвора. Ти „резови“ усечени у токове симболичке структуре воде су персонификације дисконтинуитета живота у измењеним условима епидемије, али и својеврсна ода загонетној снази природе.

Циклус обухвата линеарне цртеже формата 70 x 100 цм и 50 x 70 цм, а коришћена је мастиљава оловка, односно акрилни маркер који и у деликатним и контрастнијим партијама оставља постојан и неизбрисив траг. Цртежи су настали као медитативни исписи, директно, без икаквих корекција, као странице интимног дневника о имагинарним путовањима духа.