Концерт групе „Звонцекова биљежница“

ЗВОНЦЕКОВА БИЉЕЖНИЦА, банд који већ дуже време дјелује из потаје на простору централне Шумадије и околине, настао је сасвим намерно тамо далеке 1988 године.
Медјутим ако загребемо још даље видећемо и то да је проф. Др. Tozza Rabassa имао далеког претка, пјесника, који је живео негде у околини Пуле али тачно где, не зна се.

Тај момчић Звонцек Рабассони, био је врло несхваћен у свом окружењу, живећи у мрачном средњем 18 веку у свом малом кућерку са угашеним камином и гомилом несхваћених стихова под сламарицом.
И желећи да очува успомену на свог претка, на пијаци људског робља откупио је три љута девијанта Дејана Фумаронеа који је свирао бас, Томажа Хладног за бубњевима и Бисхопа Тутуа који је свирао гитару.
Тамо с краја 1988. године већ креће њихова свирачка активност и исте године излази прва збирка радова незванично издање, ЛОРКА НИЈЕ ПИСАО МОЈУ ПЕСМУ току следећиг година излази њихово следеће издање – скуп концертних песама РЕТРОСПЕКТИВА '88-'91, што изазива пажњу ширих народних маса И медија, на географском простору од 5 м квадратних.
Већ 1991. долази до промена у саставу где у банд долази (не)чувени Вуја КБО, да би у његовом новоформираном студију Чешњак снимили по многима ултимативно један од петнаест албума нове Српске пунк сцене ИНЖЕЊЕРИ ЉУДСКЕ ДУШЕ који је до дана данашњег доживео 8 реиздања, после кога је за њих све било другачије (на географском простору од 6 м квадратних).
Већ 1994. појављује се њихово винилно издање МРЗИМ СВОЈУ МЕСНУ ЗАЈЕДНИЦУ заједницу за ТИОЛИ рецордс који је само потврдио ријечи критике са предходног албума, њихови медијски и концертни иступи постају права медијска атракција - или како је рекао Иван Ст. Ризингер, они на концертима враћају публици помало заборављени осећај заједништва са групом на сцени.
Након тога следи период од четири године, где се проф. Тозза Рабасса углавном бавио формирањем и заокруживањем нове Српске пунк сцене, како у радио емисијама, тако и на тв емисијама, где са пар пријатеља покушава да афирмише ову сцену и бандове унутар ње, што му наравно и успева.
За своју новоформирану издавачку кућу НЕПРИЈАТЕЉ ПРЕЛАЗИ РИЈЕКУ РЕЦОРДС 1998. објављују њихово издање ГАВРИЛОВ ПРИНЦИП, без пардона по речима Бана Локнера, албум године Српске ундерграунд сцене.

Албум је наравно сниман у студију Чешњак, продукцију је радио Вуја (без Кавасакија).

Након овог албума, банд се појављивао на разним компилацијама у земљи, посебно треба истаћи компилације Пакет аранжмана – СВИ ПРОТИВ СВИХ и ПУНК ОБРАДЕ, у аранжману Киззе Батхманна.
Први пут Тозза и Вуја долазе у контакт са филмом, где их је режисер Ђорђе Милосављевић ангажовао за филм Ринге Раја, где се појављују и раде пунк обраду: „Бацила је све низ ријеку“, за одјавну шпицу филма, за коју нумеру раде и спот који се завртео на свим ТВ станицама по Србији.

Улаз је слободан.

Линк ка страници организатора:

https://www.facebook.com/pg/zvoncekovabiljeznica/about/?ref=page_internal