ЉУБАВНИЦЕ

Елфриде Јелинек / Димитрије Коканов

ЉУБАВНИЦЕ

Режија: Бојана Лазић

Играју: Невена Кочовић, Анђела Алавиревић, Чедомир Штајн, Аврам Цветковић, Јасмина Димитријевић, Ана Коланђели, Дарија Вулић, Милош Крстовић, Миломир Ракић, Катарина Јанковић, Миона Пејковић, Мила Ђурђевић, Мина Стојковић, Иван Видосављевић, Богдан Милојевић, Драгослав Танасковић.

Драматуршко списатељска белешка

Љубавнице су роман који са временском дистанцом својом оштрином није ништа мање узбудљив него седамдесетих година двадесетог века када је написан. Аустријска нобеловка Елфриде Јелинек у тој својој ранијој списатељској фази феминизму приступа грубим, прецизним језиком, са пуно ироније. Она Љубавнице пише као коментар, као незаустављиви низ коментара. Јелинек поставља оглед о две жене и њиховим животима у патријархату. Она те животе изврће и искривљује својим коментаром као карикатуре разоткривајући механизме језика патријархата и насилност језика.

Љубавнице су за редитељку Бојану Лазић и мене, не само невесте Бригита и Паула, већ и све друге жене око њих, њихове мајке и тетке, сестре и другарице, колегинице... Жене у браку, и било ком другом уговором са мушкарцем регулисаном односу, љубавнице су патријархата. Оне су неслободне – уоквирене правилима и консензусима регулације њихових слобода. Структура представе проистекла је директно из структуре романа. Као што Јелинек у паралелним токовима, наизменичном сменом поглавља прича о Бригити и Паули, а потом их спаја у једној тачки у тренутку свадбене прославе. Одлучили смо се да представу претворимо у тај догађај. Две паралелне свадбе које једнако мељу јунакиње механизмом подразумеваног најсрећнијег дана у животу једне жене – обреда када од очеве жена постане мужевљева брига.

Ипак, у становиштима и начинима конфронтирања са позицијом жене у проблемима фалоцентричних и фалогоцентричних структура културе и наратива, донели смо одлуку да крај или да кажемо судбину ове две жене и будућих нараштаја спасемо од неминовне мрачне будућности коју смо сами већ доживели у односу на време када је написан роман Љубавнице, а мрак те будућности и даље наслућујемо.

Џек Халберстам (Jack Halberstam) заговара неуспех као пораз очекиване норме: „Успешност жене је увек процењивана мушким стандардима. Родни неуспех најчешће значи бити ослобођен притиска да одговориш на идеале патријархата, не успети у испуњавању улоге жене може довести до неочекиваног задовољства.“ Е, то задовољство је оно што је Бојану Лазић и мене интересовало док смо читали Елфриде Јелинек.

Димитрије Коканов