Представљање романа Зарије Д. Вукићевића „Ча-Добривоје 'контрареволуционар”

Позивамо вас у среду, 22. октобра, у 18 сати у галеријски простор Народне библиотеке, Др Зорана Ђинђића 10, на представљање романа Зарије Д. Вукићевића „Ча-Добривоје 'контрареволуционар”

Овај програм је организован у оквиру манифестације „Октобарске свечаности 2025.”

Роман „Ча-Добривоје”, из заоставштине Зарије Д. Вукићевића, објављен је у коиздању Народне библиотеке „Вук Караџић” (Крагујевац) и „Српске књижевне задруге” (Београд).

Књигу је приредио Мирко Демић.

Учествују: Мирко Демић, уредник издавачке делатности НБ „Вук Караџић” и Никола Маринковић, главни уредник „Српске књижевне задруге”.

Зарија Д. Вукићевић рођен је у Ваљеву 1898. године, али је по свему осталом припадао Крагујевцу, где се школовао и дуго живео. Као добровољац учествовао је у Првом светском рату, прошао голготу Албаније и Крфа. Као српски ђак, упућен је на школовање у Француску и 

Енглеску. На Кембриџу је студирао енглески језик. У крагујевачкој Мушкој гимназији био је професор 1924–1933. У исто време обнашао је дужност управника Јавне (народне) библиотеке у Крагујевцу, председника Академског позоришта, председника фудбалског клуба Шумадија и оснивача и уредника листа Јавно мњење. Године 1933. премештен је у Министарство иностраних послова, где је био прво секретар а онда и начелник Краљевске канцеларије. Након капитулације Краљевине Југославије, на овој дужности је пензионисан.

После Другог светског рата једно време је радио као хонорарни радник Министарства информисања, а затим је, из здравствених разлога, поново пензионисан. После рата, живео је у Опатији, где је и умро, 1978. Сахрањен је на крагујевачком Варошком гробљу.

Вукићевић се још од гимназијских дана бавио књижевним радом. Његово дело је обимом велико, али мало познато широј културној јавности. За живота је објавио две збирке приповедака: „Кад судбина флертује” (Крагујевац 1932) и „На животним кривинама” (Београд 1936), као и мању историјску монографију „Црква Светог Ђорђа на Опленцу”, (Београд, 1935.

Поједине критике, приказе и предавања објављивао је по новинама и часописима. Широј књижевној јавности познат је по својим преводима са енглеског језика, међу којима су дела Пристлија, Џерома, Лондона, Драјзера и др., пошто је после рата живео и од преводилачког рада.

Његова библиотека и рукописна заоставштина од преко 4.500 страница чувају се у Народној библиотеци „Вук Караџић” у Крагујевцу. Аутор је своје рукописе педантно средио, не сумњајући да ће доћи време за њихово штампање. У рукопису се налазе још два романа („27. март” и „У живој гробници”), као и бројни преводи, сећања и писма.

Народна библиотека „Вук Караџић” до сада је објавила следећа дела Зарије Д. Вукићевића: „Црква Светог Ђорђа на Опленцу” (репринт, 1990), „Англосаксонски медаљон” (приповетке, 2002), „Вечера у краљевском двору” (роман, 2003), „Есеји, предавања, успомене” (2007), „Трагична деветсто петнаеста: повлачење кроз Албанију” (2014), „Приповетке I” (2020), „На двору Крађорђевића” (портети, успомене, 2020) и „Приповетке II” (2021). Године 2020. Народна библиотека „Вук Караџић” урадила

је изложбу и каталог „Можда ће се једном видети колико сам волео своју земљу и свој народ: Зарија Д. Вукићевић, професор, библиотекар, књижевник, преводилац и дипломата”, чији су аутори Гордана Вучковић, Јасмина Марковић и Мирко Демић.

Смештену у дигитални простор, као део наше сталне изложбене поставке „Виртуелна шетња кроз изложбе Народне библиотеке”, ову изложбу можете посетити у њеном дигиталном облику у галеријском простору Библиотеке (Др Зорана Ђинђића 10).

Среда, 22. октобар, 18 сати

Галерија Библиотеке, Др Зорана Ђинђића 10

Добро нам дошли!