Представљање књиге „КОБ” Братислава Милановића

Позивамо вас у среду 17. децембра у галеријски простор Народне библиотеке, Др Зорана Ђинђића 10, на представљање књиге „КОБ” Братислава Милановића.

Учествују: Александар Б. Лаковић, писац и књижевни критичар Раденко Бјелановић, писац, Ана Антонијевић Николић, модератор.

Одломке из књиге чита Саша Пилиповић, глумац.

Братислав Милановић је рођен 1947. године у Цветојевцу код Крагујевца. Пише поезију и прозу. Објавио је следеће књиге: „Прошлост сатова“ (песме), 1974, „Далеко дом твој“ (песме), 1977, „Раскол“ (приче), 1984, „Некрштени дани“ (приче), 1991, „Заветни сонети“ (песме), 1994, „Позни калем“ (приче), 1996, „Кућа без дувара“ (изабране приче), 1998, „Црква Светог пророка Илије у Цветојевцу“ (монографија), 1999, „Син светлости“ (драмат), 2002, (изведен у Књажевско-српском театру), „Крв и млеко“ (роман), 2003, „Препеване приче“ (песме о детињству), 2013, „Приче из старе фасцикле“, 2014, „Наше село“ (бојанка и песмарица), 2015, 2016, „Записи из Српске“ (песме), 2015, 2017, „Искупљење“ (двотомни роман: књига прва „Крв и млеко“, књига друга „Незавршен портрет“), 2016, „Братислав Милановић“ (монографија), 2018, „Задужбина грешног хаџије“ (документарна драма), 2019 (изведена поводом прославе 60. годишњице цркве у Цветојевцу), „Повратак“ (роман), 2019, „Постхумна изложба“ (роман), 2020, „Изабране песме“, 2022, „Позни калем“ (изабране приче), 2022, „Прах“ (роман), 2023, „Искупљене“ (петокњижје), 2024, „Коб“ (кратке приче), 2025, „Величка рапсодија“ (збирка поезије), 2025.

На Бадњи дан (2007, и 2008) у Књажевско српском театру изведен му је драмат „Небесни Хлеб“, а на Малој сцени ЦЗНТК „Абрашевић” (2011, 2012. и 2013), у Клубу „Видосав” у Ботуњу и у Удружењу Крагујевчана у Београду изведена му је монодрама „Празна омча“. За „Велики школски час“ (2013) направио је избор из поезије Слободана Павићевића и урадио драматизацију под називом „Човечанство нека погледа на сат“. Заступљен је у више антологија и зборника. Бавио се новинарством и уредничким пословима. Дела су му превођена на енглески, француски, мађарски, пољски и словачки језик. За књигу прича „Раскол“ добио је Књижевну награду „Исак Самоковлија” (1983), а за књигу „Приче из старе фасцикле“ Ђурђевданску награду Града Крагујевца (2015). Живи у Цветојевцу.

„Милановићев доживљај кратке приче као детаља, преломног тренутка или не, обичног или судбоносног догађаја, па и магновења, близак је Албахаријевом виђењу битне карактеристике кратке приче која се огледа у способности да писац говори и о оном што није рекао, односно, да објашњава своју причу одузимајући речи из целине. Али, читаоци Милановићевих романа већ су спознали ту његову карактеристику редукованог исказа, у којем писац изоставља поједине речи, али их читаоци осећају и подразумевају. Нарочито у прва два тома петокњижја Искупљење.

Писац Милановић и иначе обожава кратке, преломљене и језгровите реченице. Њима више и медитативније говори. Ипак, елиптичност, недореченост, ескапизам, као и сажете реминисценције омогућују писцу да наслути и завидан емоционални и смисаони набој. Кратке приче дозвољавају писцу и критичкоиронијски став према појавама и догађајима из његовог окружења, или из неке друге ситуираности кроз визуру његовог родног „Цветопоља“, као што су: прељуба са девером („Повратак из рата“), прељуба са свекром („Син или брат“), случајност и сујеверје („Незавршена прича“) и карикатурални доживљај ратног и постратног периода („Допринос револуцији“). Ипак, Милановићеве приче су више горке, иако одмерено иронично представљене. Мене као његовог верног читаоца радују и приче везане за ратове којима, иначе, обилујемо. На пример, приче: „У апсу“ и „Допринос револуцији“, којима Милановић доврхуњује своја искуства и емоције из таквих периода, које нису пречесто коришћене. Али јесу потребни епопеји Милановићевог родног краја, којем је одан и писмом и животом.“ (Из предговора Александра Б. Лаковића)

Среда | 17. децембар | 18 сати

Галерија Библиотеке | Др Зорана Ђинђића 10

Добро нам дошли!