ПРЕДСТАВЉАЊЕ „БЕЧКОГ РОМАНА” ДРАГАНА ВЕЛИКИЋА

Позивамо вас у понедељак, 16. децембра, у 18 сати, у галеријски простор Народне библиотеке, Др Зорана Ђинђића 10, на представљање најновијег романа Драгана Великића „Бечки роман”.

учествују: Драган Великић, аутор и Милош Милојевић, модератор

Драган Великић маестрално слика портрет европског устројства, правосудног система у којем постоје привилегије за једне и слепе улице за друге. Како појединац може да се одбрани у таквим околностима, на коју меру је сведен људски живот када се неочекиван сплет утицаја, моћи и ћифтинства удруже против њега – питања су филигрански уткана у нијансиран портрет породичних односа који се чита као најузбудљивија крими прича.

„У Бечком роману Драган Великић каже: 'То што смисао измиче не значи да не постоји.' То је тачно. Измакли смисао и даље постоји, али га треба разоткрити. Па и вратити. Између редова, смисао људских кретања постаје видљив. А живот није истински видљив без књижевности. Међутим, потребна је права књижевност. Бечки роман је управо то. Помоћу овог романа људске, нељудске, па и правничке игре постају нешто што видимо као део свог живота.“

– Тибор Варади

„Као што Џозеф Котен на почетку хладног рата на аутентичним локацијама разореног Беча у Трећем човеку решава мистерију нестанка Орсона Велса, тако и главни јунаци Великићевог романа склапају мозаик завере која је довела до хапшења њиховог сина, угледног бечког психијатра. Завере, која открива дубоко потиснуте породичне тајне. Породични кошмар је 'позив оцу да уђе у душу рођеног сина' и с лица одбаци усиљени осмех човека с Балкана'.“

– Јанко Баљак

Драган Великић, рођен у Београду 1953. године. Дипломирао је општу књижевност са теоријом књижевности на београдском Филолошком факултету. Од 1994. до 1999. године био је уредник издавачке делатности Радија Б 92. Писао је колумне за НИН, Време, Данас, Репортер и Статус. Од јуна 2005. До новембра 2009. године био је амбасадор Републике Србије у Аустрији. Живи у Београду као слободни књижевник.

Романи: „Виа Пула” (1988 – Награда Милош Црњански), „Астраган” (1991), „Хамсин 51” (1993), „Северни зид” (1995 – стипендија Фонда „Борислав Пекић“), „Дантеов трг” (1997), „Случај Бремен” (2001), „Досије Домашевски” (2003), „Руски прозор” (2007 – Нинова награда за најбољи роман године, Награда „Меша Селимовић“ за најбољу књигу године, Средњоевропска награда за књижевност), „Бонавиа” (2012), „Иследник” (2015 – Награда „Кочићево перо“, Нинова награда за најбољи роман године, Виталова награда)

Књиге прича: „Погрешан покрет” (1983), „Стаклена башта” (1985), „Београд и друге приче” (2009).

Књиге есеја: „YУ-Атлантида” (1993), „Депонија” (1994), „Стање ствари” (1998), „Псећа пошта” (2006), „О писцима и градовима” (2010).

Књига изабраних интервјуа: „39,5” (2010).

Монографија „Пула – град интервал” (2014) – у коауторству са фотографом Игором Зиројевићем и историчарком уметности Паолом Орлић.

Књиге Драгана Великића преведене су на шеснаест европских језика, те на арапски и фарси. Заступљен је у домаћим и иностраним антологијама.

Добитник је Награде града Будимпеште за 2013. годину.